Kraljica Draga Obrenović

Ona je bila žena koja je svojom lepotom, manirima, inteligencijom i obrazovanošću plenila i ostavljala bez daha mnoge. Ona je bila žena kojoj je istorija nemilosrdno dodelila ulogu negativca, dok je ona zapravo bila daleko od toga. Ona je bila žena koja će, pored kleveta koje se i danas kao repovi vuku oko njenog imena, ostati upamćena po tome sto je zauvek osvojila srce poslednjeg kralja jedne dinastije. Budući da se uskoro navršava 109. godišnjica njene smrti ovaj tekst posvećen je njoj, a ona je kraljica Draga Obrenović.

Kraljica Draga, 

motiv sa razglednice iz 1900. godine

Rođena kao jedna od šestoro dece Pante Lunjevice, svojevremenog upravnika grada Beograda i načelnika Šabačkog okruga, i kao unuka Nikole Milićević – Lunjevice, učesnika oba srpska ustanka i pobratima kneza Miloša, Draga je poticala iz ugledne srpske porodice. Rado je bila primana i viđena u svim uglednim domovima tadašnjeg Beograda. Kao dete, Draga je sa devet godina bila poslata na školovanje u Beograd, gde je završila osnovnu školu, zatim „Cermankin zavod“, odnosno „Ženski zavod“. Tu je naučila više stranih jezika, među kojima nemački, francuski i ruski jezik.

Prva od nesreća koje su zadesile Dragu Lunjevicu bila je bolest oca, koji je zbog duševne bolesti morao biti zadržan na lečenju. Njegova finansijska propast i bolest primorali su Dragu (kao i njenu sestru) da se sa šesnaest godina uda za dosta starijeg inženjera Svetozara Mašina, alkoholičara i epileptičara. Rano ostavši udovica, Draga se vraća u svoj dom i, s obzirom na to da su joj roditelji umrli, postaje glava porodice. Da bi zaradila i obezbedila koliko – toliko pristojan život svojoj braći i sestrama, Draga počinje da prevodi priče sa francuskog i nemačkog i da ih objavljuje u časopisu „Domaćica“. Neke od priča koje je sama napisala objavljivala je u časopisima pod imenom Rudničanka. Inteligentna i vrlo pismena, Draga je ubrzo postala tražena ne samo kao prevodilac, već i kao novinar. Ubrzo postaje i stalni član redakcije „Zastava“.

Sve priče o nemoralu koje su joj kasnije „nakačene“ neki istoričari pobijaju upravo činjenicom da ju je sama kraljica Natalija „poznata po svojoj čestitosti“ izabrala za svoju dvorsku damu. Takođe, istorijska je činjenica koju malo ko pominje da Draga nije bila inicijator braka sa kraljem Aleksandrom, već se opirala i odbijala da sa njim stane pred oltar.

Kobna ljubavna veza između Aleksandra i Drage započela je 1895. godine u Bijaricu, u Francuskoj. Draga je u Bijaric došla 1888. godine  kao pratilja kraljice Natalije, koja je posle razvoda od kralja Milana kupila vilu „Sašino“, nazvanu upravo po njenom sinu jedincu. Draga je Nataliju pratila na svim prijemima i svečanostima, brinula se o njenim toaletama kao i o održavanju vile i kupališne plaže na kojoj će kasnije i upoznati budućeg kralja Aleksandra, tako što će ga spasti da se ne udavi. Tada, u Bijaricu, Draga i Aleksandar počinju prvo sa dopisivanjima, a potom i sa viđanjima i sve češćim zajedničkim pojavljivanjima u javnosti. Natalija i Milan nisu imali ništa protiv te romanse i smatrali su da će takva „prolazna avantura“ samo koristiti princu i pripremiti ga za brak sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, ljubav koja se među njima rodila bila je mnogo jača nego što je bilo ko mogao i zamisliti.

Kraljeva objava o prosidbi i objavljivanje datuma venčanja uzdrmala je čitavu Srbiju. Tadašnji patrijarhalni i konzervativni Beograd nije želeo da prihvati Dragu, ženu stariju od kralja uz to i udovicu, kao svoju kraljicu. Žena koja je za vreme vladavine kralja Milana bila karakterisana kao lepa, otmena i pametna, koja je bila pozivana na svaki važan prijem i događaj, preko noći postaje meta čaršijskih ogovaranja. Kralj Milan, javljajući se iz Beča, iznosi žestoko protivljenje venčanju, dok se iz Rusije javlja Natalija iznoseći klevete o Dragi kao bludnici i nerotkinji. Vlada podnosi ostavku, a kralj suprodstavivši se svima, prekida svaki kontakt sa svojim roditeljima. Venčanje se odigrava 23. jula 1900. godine u Sabornoj crkvi uz kumovanje ruskog cara Nikolaja II Romanova. Toga dana hiljade ljudi pojavilo se pred kućom Drage Mašin noseći njene slike i klicajući u čast buduće kraljice. Kraljica Draga blistala je u venčanici od bele čipke sa briljantskom dijademom na glavi.

Kraljica Draga Obrenović, 

delo slikara Paje Jovanovića

Manje od godinu dana nakon venčanja, kralj Aleksandar objavljuje vest da je kraljica Draga trudna i da Srbija očekuje potomka dinastije Obrenović. Tu vest potvrdio je i doktor Kole koji je iz Pariza pozvan upravo zbog pregleda kraljice. Nakon smrti kralja Milana, u Srbiju stiže ugledni ruski lekar Snjegirev u pratnji profesora Gubareva da po nalogu Nikolaja Romanova, a po nagovoru kraljice Natalije, još jednom pregleda kraljicu i potvrdi izveštaj doktora Kolea. Međutim, konzilijum lekara sa Snjegirovim na čelu tada dolazi do zaključka da trudnoće nema i da se radi o pojavi „lažne trudnoće“, tešeći kraljicu da je to medicinski fenomen čija je pojava zabeležena u slučajevima u kojima žena ne ostaje trudna, a očajnički želi dete. U tom trenutku kraljica Draga, sama najmanje kriva za situaciju u kojoj se našla, biva srozana i omražena u očima naroda, podleglog klevetama i glasinama.

Veoma zanimljiva stvar koju svakako treba pomenuti kada je u pitanju kraljica Draga Obrenović jeste to što je upravo ta „nemoralna žena sumnjivog ponašanja“ zapravo bila član kluba književnika i veliki poštovalac Branislava Nušića, koga je kasnije postavila za upravnika Narodnog pozorišta. Zahvaljujući velikoj štednji koju je uvela na dvoru, novcem koji je skupila plaćala je školovanje u Ženevi našem književniku i kritičaru Jovanu Skerliću, a istim novcem Draga je finansirala i Zmajev „Neven“ kao i spomenik Vojislavu Iliću, zbog koga je založila čak i svoj verenički prsten. Ta ista žena je podigla porodilište, finansirala je siročiće kao i mnoge srpske književnike među kojima i Boru Stankovića. Ali, kao što obično biva kada mržnja nadvlada zdrav razum, sva dobročinstva kraljice Drage vrlo su brzo zaboravljena.

Takođe je važna i činjenica da je, neposredno pre samog atentata, kraljica Draga, nezadovoljna i umorna od stvari koje su se velikom brzinom dešavale oko nje, predlagala kralju da se povuče iz njegovog života i omogući mu ženidbu sa ženom koja će mu roditi naslednika. Aleksandar je to odbijao i odvraćao je od te ideje, želeći da svoj život provede kraj žene koju voli. Ta kraljeva želja bila je i ispunjena.

Epilog ove ljubavne priče i njegovi detalji dobro su poznati svima. Zversko ubistvo, kasapljenje i zivotinjsko iživljavjanje oficira nad mrtvim telima kraljevskog para koje je tog maja 1903. godine užasnulo Evropu, ostaje da zauvek svedoči o tome koliko ljudska mržnja i zavist mogu biti zaslepljujući. Kraljica Draga Obrenović je bila emancipovana žena kojoj Srbija nikada nije oprostila njenu pamet, talenat, lepotu  i činjenicu da je bila daleko ispred vremena u kom je živela.  

Mops

Mops, Pug ili Karlin. Neodoljiv mali pas sa čak tri zvanična imena. Nastao je u Aziji negde oko četvrtog veka pre nove ere  i pretpostavlja se da je ova rasa zapravo umanjeni mastif koji deli pretke sa tibetskim mastifom. Kako je tačno mops stigao u Evropu nije poznato, ali vrlo brzo po svom dolasku stiče veliku popularnost na ovom kontinentu. Postaje modni pas najvećih evropskih dvorova i osvaja srce velikog britanskog umetnika Hogarta, koji je svog mopsa ovekovečio u velikom broju svojih dela. Vrhunac svoje popularnosti doživeo je u viktorijansko vreme.

Mops je veseo, nežan i prilično živahan pas. Vrlo je druželjubiv i jako se dobro slaže sa decom. Idealan je za život u stanu, ali su mu potrebne šetnje i energične vežbe. Veoma je osetljiv na promene u glasu tako da glasne grdnje neće biti potrebne. Ne podnosi ni hladno ni previše toplo vreme, pa je u tom periodu najbolje držati ga u kući, na optimalnoj temperaturi. Interesantno za ovu rasu je da jako često hrče dok spava. Svojim šarmom i inteligencijom mops će vas jako brzo kupiti i uskoro ni jednu aktivnost nećete moći ni zamisliti bez njega. 

I tako...

Još jedan kišni, sivi, dosadni dan u Beogradu. Sutra će biti lepše vreme kažu meteorolozi po netu, mada ne znam koliko im je za verovati. S obzirom na to da je vreme takvo kakvo je, sedim u stanu, pijuckam već hladnu kafu, kopam po netu i razmišljam koliko me mrzi da radim. Ali, kada se nešto mora – mora se, treba pokriti sve prohteve i rashode. Inače, video sam na netu da je večeras u Cinaplexx-u u 19h opera Toska minhenskog Narodnog pozorišta. Ja večeras neću moći da odem ali, u maju se na izvođenju opere Ana Bolen svakako vidimo ako ste ljubitelj i budete tamo. Svašta će još nešto zanimljivo biti koliko vidim. Mada, po komentarima ispod članka vidim i da je posećenost jadna, što je žalosno. Nego, kada sam kod posećenosti setih se nečega. Hoću da pozdravim mog čitaoca iz Nemačke. Da pojasnim, imao sam jedan pregled i mislim da taj neko, budući da je prvi i jedini zaslužuje pozdrav od mene. Ja sam siguran i da taj neko nije samo redom listao blogove, tako došao do ovog i otišao odmah na sledeći. Verujem da ga je pažljivo pročitao i zaključio da vredi vratiti se opet. Zato dragi čitaoče, želim da ti se zahvalim i da te pozdravim. I dok ovo škrabam, kontam da mi se neviđeno jede nešto slatko. Tako da, milki koja me čeka vreme je odzvonilo. Odoh i da napravim još jednu kafu pa da radim malo. Ako neko bude čitao ovo dok mene nema, nek’ bude pozdravljen.

Blog prvi.

Razmišljao sam o čemu bih pisao ali na kraju ništa pametno nisam smislio. Zato ću one, koji reše da potroše malo vremena na čitanje ovoga, zamoriti nekim svojim trenutnim mlakim razmišljanjima. Došao sam na ideju da pišem ovaj blog tek - onako. Nisam imao motiv, temu, razlog, niti bilo šta što bi me podstaklo. Recimo da mi je jednostavno bilo dosadno, a volim da na netu uz kafu kopam po raznim blogovima i forumima pa gde završim i voila - tu smo. Dosta mi je čitanja trač rubrika, čitanja o politici i izborima koji nam se bliže, čitanja o raznim sranjima koje u dokolici možete iskopati na netu. E sada, ideja je bila da sve ovo bude jedna velika papazjanija kako mojih razmišljanja i stavova, tako i zanimljivih stvari koje načujem ili pročitam, na koje naiđem na netu, ili šta god već. Pa sada, ko zna gde sve možemo stići i ko zna, možda se nekome čak i svidi. I eto, za početak te više ne bih zamarao dragi čitaoče, ako uopšte postojiš, vreme je ručka a ja sam gladan. Listaj blogove dalje pa, vrati se ovih dana, možda dobijem neku inspiraciju pa bude i nešto zanimljivo. Prijatna kafica.