Mops

Mops, Pug ili Karlin. Neodoljiv mali pas sa čak tri zvanična imena. Nastao je u Aziji negde oko četvrtog veka pre nove ere  i pretpostavlja se da je ova rasa zapravo umanjeni mastif koji deli pretke sa tibetskim mastifom. Kako je tačno mops stigao u Evropu nije poznato, ali vrlo brzo po svom dolasku stiče veliku popularnost na ovom kontinentu. Postaje modni pas najvećih evropskih dvorova i osvaja srce velikog britanskog umetnika Hogarta, koji je svog mopsa ovekovečio u velikom broju svojih dela. Vrhunac svoje popularnosti doživeo je u viktorijansko vreme.

Mops je veseo, nežan i prilično živahan pas. Vrlo je druželjubiv i jako se dobro slaže sa decom. Idealan je za život u stanu, ali su mu potrebne šetnje i energične vežbe. Veoma je osetljiv na promene u glasu tako da glasne grdnje neće biti potrebne. Ne podnosi ni hladno ni previše toplo vreme, pa je u tom periodu najbolje držati ga u kući, na optimalnoj temperaturi. Interesantno za ovu rasu je da jako često hrče dok spava. Svojim šarmom i inteligencijom mops će vas jako brzo kupiti i uskoro ni jednu aktivnost nećete moći ni zamisliti bez njega. 

I tako...

Još jedan kišni, sivi, dosadni dan u Beogradu. Sutra će biti lepše vreme kažu meteorolozi po netu, mada ne znam koliko im je za verovati. S obzirom na to da je vreme takvo kakvo je, sedim u stanu, pijuckam već hladnu kafu, kopam po netu i razmišljam koliko me mrzi da radim. Ali, kada se nešto mora – mora se, treba pokriti sve prohteve i rashode. Inače, video sam na netu da je večeras u Cinaplexx-u u 19h opera Toska minhenskog Narodnog pozorišta. Ja večeras neću moći da odem ali, u maju se na izvođenju opere Ana Bolen svakako vidimo ako ste ljubitelj i budete tamo. Svašta će još nešto zanimljivo biti koliko vidim. Mada, po komentarima ispod članka vidim i da je posećenost jadna, što je žalosno. Nego, kada sam kod posećenosti setih se nečega. Hoću da pozdravim mog čitaoca iz Nemačke. Da pojasnim, imao sam jedan pregled i mislim da taj neko, budući da je prvi i jedini zaslužuje pozdrav od mene. Ja sam siguran i da taj neko nije samo redom listao blogove, tako došao do ovog i otišao odmah na sledeći. Verujem da ga je pažljivo pročitao i zaključio da vredi vratiti se opet. Zato dragi čitaoče, želim da ti se zahvalim i da te pozdravim. I dok ovo škrabam, kontam da mi se neviđeno jede nešto slatko. Tako da, milki koja me čeka vreme je odzvonilo. Odoh i da napravim još jednu kafu pa da radim malo. Ako neko bude čitao ovo dok mene nema, nek’ bude pozdravljen.

Blog prvi.

Razmišljao sam o čemu bih pisao ali na kraju ništa pametno nisam smislio. Zato ću one, koji reše da potroše malo vremena na čitanje ovoga, zamoriti nekim svojim trenutnim mlakim razmišljanjima. Došao sam na ideju da pišem ovaj blog tek - onako. Nisam imao motiv, temu, razlog, niti bilo šta što bi me podstaklo. Recimo da mi je jednostavno bilo dosadno, a volim da na netu uz kafu kopam po raznim blogovima i forumima pa gde završim i voila - tu smo. Dosta mi je čitanja trač rubrika, čitanja o politici i izborima koji nam se bliže, čitanja o raznim sranjima koje u dokolici možete iskopati na netu. E sada, ideja je bila da sve ovo bude jedna velika papazjanija kako mojih razmišljanja i stavova, tako i zanimljivih stvari koje načujem ili pročitam, na koje naiđem na netu, ili šta god već. Pa sada, ko zna gde sve možemo stići i ko zna, možda se nekome čak i svidi. I eto, za početak te više ne bih zamarao dragi čitaoče, ako uopšte postojiš, vreme je ručka a ja sam gladan. Listaj blogove dalje pa, vrati se ovih dana, možda dobijem neku inspiraciju pa bude i nešto zanimljivo. Prijatna kafica.